Bolesti srca mogu se izleÄiti

VeÄ‡ i deca u školi uÄe da su pušenje, visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola, šeÄ‡erna bolest i debljina meÄ‘u glavnim Äiniocima rizika obolevanja od srÄanih bolesti. No, sve ÄešÄ‡e se Äuju priÄe da je neko Äiji bi naÄin Å¾ivota mogao biti uzor mnogima doÅ¾ivio teški srÄani udar 'iz vedra neba'. Kako je to moguÄ‡e? Na to pitanje odgovaraju revolucionarne metode u otkrivanju, spreÄavanju, pa Äak i izleÄenju srÄanih bolesti do kojih su nakon dugogodišnjih istraÅ¾ivanja došli ameriÄki kardeolozi

Äuvajte srce

Svaki Äovek je individua, a na toj Äinjenici trebao bi se temeljiti i program spreÄavanja i leÄenja srÄanih bolesti. Dakle, za svakog Äoveka postoji jedinstveni pristup. ÄŒak i kod jednojajÄanih blizanaca, zbog razliÄitog delovanja okoline, zdravlje srca moÅ¾e biti sasvim drukÄije uprkos jednakim genima.

Na ta dva naÄela, jedinstvenosti svake jedinke i sposobnosti da menjamo svoju genetski uslovljenu sudbinu, temelji se rad Roberta Superka, jednog od vodeÄ‡ih ameriÄkih nauÄnika u kardiološkim istraÅ¾ivanjima koji je sa svojim timom struÄnjaka zapoÄeo revoluciju u leÄenju srÄanih bolesti.

KAKO SE SRCE SLAMA

SrÄane bolesti moÅ¾e uzrokovati mnogo razliÄitih Äinioca, meÄ‘u kojima su uroÄ‘ene srÄane mane, infekcije srÄanog zaliska i nepravilni otkucaji srca. NajÄešÄ‡i oblik bolesti srca je bolest koronarnih arterija koje su odgovorne za dovoÄ‘enje kiseonika u srce. Ako su koronarne arterije zaÄepljene i ne mogu obavljati svoj posao, srce ostaje bez kiseonika , pa ni ono ne moÅ¾e obavljati svoju duÅ¾nost.

Kad srce makar i zakratko ostane bez kiseonika , to Ä‡e znaÄiti smrt nekog dela srÄanog mišiÄ‡a, što Ä‡e dovesti do srÄanog udara. Kad srce naporno radi, odnosno kad Äovek naporno radi, srcu treba više kiseonika . I zato mnogo ljudi s bolešÄ‡u koronarnih arterija oseÄ‡a pri naporu bol u grudima – na primer, kad rekreativno trÄe, igraju tenis ili jednostavno iznose smeÄ‡e. Ti klasiÄni bolovi u grudima, poznati i kao angina, znak su koji šalje obolelo srce da koronarne artere ne puštaju dovoljno krvi bogate kisikom do srÄanog mišiÄ‡a.

Do srÄanog udara dolazi kada su koronarne artere toliko zaÄepljene da srÄanom mišiÄ‡u uzimaju kiseonik dovoljno dugo da deo tkiva odumre. Što arterije spreÄava da kroz njih protieÄe krv bogata kiseonikom koja njime opskrbljuje tkiva? Proces koji donosi ono što se obiÄno naziva 'ovapnjenje arterija' naziva se ateroskleroza. Tim pojmom obuhvaÄ‡eno je više poremeÄ‡aja u radu arterija, a njihov rezultat je postupno suÅ¾avanje i ovapnjivanje arterija.

Jedna od glavnih faza u procesu ateroskleroze jest zadrÅ¾avanje masti u unutrašnjim delovima arterija. Te naslage koje podseÄ‡aju na vosak nazivaju se plak i sastoje se od spoja masti, kolesterola, nusproizvoda rada stanica, belanÄevina i tkiva koje nalikuje oÅ¾iljku. Naslage plaka smanjuju promer unutrašnjosti artere i time oteÅ¾avaju ili potpuno onemoguÄ‡uju protok krvi.

NAPREDNE KRVNE ANALIZE OTKRIVAJU TAÄŒAN RIZIK

Kada su istraÅ¾ivaÄi prvi put otkrili vezu izmeÄ‘u nivoa holesterola i srÄane bolesti, svi su mislili da su otkrili glavni uzrok bolesti koronarnih arterija. No, velikim istraÅ¾ivanjem koje je predvodeo Robert Superko, otkriveno je da je pravi krivac taloÅ¾enje plaka.

Današnje revolucionarne pretrage, o kojima govori Superko, omoguÄ‡uju mnogo šire i pouzdanije predviÄ‘anje izgleda za buduÄ‡e poteškoÄ‡e sa srcem no što se postiÅ¾e standardnim testovima za holesterol. Svaki Äovek nosi u hromosomima svoju sudbinu, a u dobrom laboratoriju ta sudbina se moÅ¾e lako proÄitati. Nove krvne pretrage odreÄ‘uju toÄan rizik od bolesti koronarnih arterija, kaÅ¾e Superko.

U prvi trenutak zvuÄi zastrašujuÄ‡e saznati hoÄ‡e li netko mlad oboleti od srÄanog udara, meÄ‘utim takvo je saznanje od velike pomoÄ‡i. Osobe koje na vreme spoznaju da su nositelji nepovoljnog naslednog materijala imaju priliku bitno izmeniti svoj Å¾ivot nabolje, odnosno spreÄiti ili odloÅ¾iti pojavu srÄanog ili moÅ¾danog udara te drugih krvoÅ¾ilnih bolesti ili barem spreÄiti ponovnu pojavu takvog udara.

SAZNAJTE ÄŒINIOCE RIZIKA

ÄŒinioci rizika oboljenja od srÄanih bolesti svrstavaju se u pet skupina:

1. Nepromenjivi Äinioci – dob, spol i etniÄka pripadnost.
2. NasleÄ‘eni Äinioci – najbliÅ¾i srodnici s bolešÄ‡u koronarnih arterija.
3. Zdravstveni Äinioci – dijabetes, visok krvni pritisak, bolest perifernih arterija i hroniÄne infekcije.
4. Telesna obeleÅ¾ja – arculus senilis, koronarni nabor na uhu, muška temena Ä‡elavost.
5. ÄŒinioci naÄina Å¾ivota - pušenje, tjelesna teÅ¾ina, tjelovjeÅ¾ba i stres.

Neke etniÄke grupe imaju veÄ‡i rizik od bolesti koronarnih arterija. Indijci, Indijanci, Amerikanci meksiÄkog porekla i potomci starosedilaca s Havaja i pacifiÄkih otoka, prema doktoru Superku, u naroÄito su velikoj opasnosti. No treba naglasiti da su ljudi koji pripadaju tim populacijama izloÅ¾eni poveÄ‡anom riziku ako si dopuste da se previše udebljaju i ako ne utjeÄu na ostale Äinioke koje mogu promijeniti.

Posebno zanimljiva su telesna obelÅ¾ja koja upuÄ‡uju na rizik od srÄanog napada. Tu se takoÄ‘e ništa ne moÅ¾e promeniti, ali ako postoje, dobar su motiv da se proveri Å¾ivite li tako da rizik svedete na najmanju mjeru.

Pogledajte svoje oko. Ako se oko zenice nalazi tanka, Å¾uto-bela crta koja deli zjenicu od šarenice, izloÅ¾eni ste poveÄ‡anom riziku od bolesti koronarnih arterija. Crta moÅ¾e biti isprekidana pa jedan luk obrubljuje donji, a drugi gornji deo, no to ne menja stvar. Ta kremasta crta koja se naziva arcus senilis nakupina je holesterola. NajÄešÄ‡e se uoÄava kod starijih ljudi, ali ni kod mlaÄ‘ih nije retkost.

Napredne krvne pretrage predstavljaju jednu od poÄetnih toÄaka razvijanja inidividualne strategije za oÄuvanje zdravog i mladog srca

Koronarni nabor na uhu lako Ä‡ete otkriti ako pogledate nabor od 45 stepeni koji ide od straÅ¾nje do prednje strane u obema ušnim resicama. Nabori se moraju nalaziti na obe strane – istraÅ¾ivaÄi su ustanovili da nabor na jednoj strani ima manje veze sa srÄanim napadom nego strana tela na kojoj pacijent obiÄno spava!

Niz studija pokazao je da su muškarci koji gube kosu na temenu izloÅ¾eniji riziku od bolesti koronarnih arterija. Ako ste Ä‡elavi na temenu, to jest na vrhu glave i niÅ¾e prema zatiljku, a kose vam je ostalo sa strane, rizik je znatno veÄ‡i nego kod muškaraca koji gube kosu s obe strane ili Ä‡elave spreda.

VaÅ¾nost veÅ¾banja za odrÅ¾avanje zdravlja srca ne moÅ¾e se dovoljno istaknuti. Svaki put kad veÅ¾bate, morate veÅ¾bati dovoljno vremena i morate više godina odrÅ¾avati istu rutinu koja odgovara upravo vama i vašem naÄinu Å¾ivota. Å½elite li Äiniti dobro svojem kardeovaskularnom sustavu, to mora biti deo vaše svakodnevice. Ne zaboravite i na pripremne poteze pre nego poÄnete s veÅ¾banjem: doznajte svoja telesna ograniÄenja, pojaÄajte dnevne aktivnosti, odaberite aktivnost koja Ä‡e vam se sviÄ‘ati i ne optereÄ‡ujte telo prekomerno.

(tportal)

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Krpelji su paraziti toplokrvnih Å¾ivotinja, a ponekad i Äoveka. Å ume i proplanci pruÅ¾aju im dom, a ljudima koji ih posjeÄ‡uju radi izletniÄkih uÅ¾itaka ili zbog posla mogu naÄiniti neugodnosti. ZnaÄajni su jer mogu prenositi neke bolesti, no nasreÄ‡u samo mali broj krpelja nosi uzroÄnike bolesti. Kako bi mogli Å¡to lepÅ¡e i sigurnije odlaziti u prirodu, nije na odmet poneÅ¡to saznati o tim malim Å¾ivotinjama, o rizicima koje one predstavljaju za ljude i moguÄ‡nostima da se ti rizici izbegnu. ...

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Za borbu protiv celulita i gojaznosti nikad nije kasno, no pre negoli krenete, trebate znati da se niÅ¡ta ne moÅ¾e postiÄ‡i na brzinu ...

Pretraga

Bolesti srca mogu se izleÄiti

KAKO SE SRCE SLAMA

NAPREDNE KRVNE ANALIZE OTKRIVAJU TAÄŒAN RIZIK

SAZNAJTE ÄŒINIOCE RIZIKA

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Subota, 13.6.2009

Property of VIPMedia & Friends. 2006. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja

Bolesti srca mogu se izleÄiti