Grip se moÅ¾e spreÄiti

Iako ove godine zima kasni, to ne znaÄi da Ä‡e nas grip zaobiÄ‡i. Svake godine lekari ponavljaju upozorenja o potrebi i vaÅ¾nosti vakcinisanja, no još ima onih koji sumnjaju u njegovu efikasnost.

Epidemija gripa po pravilu poÄinje pred kraj godine, a završava u apriliu ili maju. Bolesti koja uobiÄajeno prati zimu i koju je gotovo svaki Äovek preboleo bar jednom u Å¾ivotu veÄ‡ina ne pridaje veliku vaÅ¾nost. Ipak, grip svake godine u svetu odnese nekoliko stotina hiljada Å¾ivota, a u otprilike 3 do 5 milona sluÄajeva javlja se u teÅ¾em obliku. Ozbiljnost gripa uglavnom je podcienjena zato što se pokazuje simptomima koji su Äesto sliÄni simptomima obiÄne prehlade, no moÅ¾e imati vrlo ozbiljne, za Å¾ivot opasne posledice.

A, B, C virusi gripe

Poznata su tri glavna tipa virusa influence koji napadaju ljudski respiratorni epitel: A, B, C , a pripadaju RNA porodici Orthomyxoviridae (orthos = standard, mixo = mukus, tj. sluz). Razlikuju se prema antigenoj strukturi površinskih antigena i prema epidemijskom potencijalu. Tip A uzroÄnik je svih dosadašnjih pandemija i ozbiljnih epidemija, tip B uzrokuje blaÅ¾i oblik, a tip C najblaÅ¾i oblik bolesti. Virusi influence vrlo su otporni na sobnoj temperaturi i hladnoÄ‡i (i do 7 dana), a zaraznost im slabi na temperaturama višim od 50 stupnjeva C.
Grip se prenosi udisanjem Äestica virusa koje se šire zrakom kad inficirana osoba u blizini kija ili kašlje, dodirom sa zaraÅ¾enom ili obolelom osobom te dodirivanjem zaraÅ¾enih predmeta poput rukohvata ili telefonske slušalice.
Simptomi bolesti su nespecifiÄni, što znaÄi da se razliÄiti uzroÄnici mogu kriti iza istih ili vrlo sliÄnih simptoma. Povišena telesna temperatura, glavobolja, bol u mišiÄ‡ima i zglobovima, umor i malaksalost te kašalj uobiÄajeni su simptomi, no mogu se javiti i proliv i povraÄ‡anje. Za razliku od prehlade, kod gripa je karakteristiÄan iznenadan poÄetak vrlo izraÅ¾enih simptoma, trajanje od najmanje nedeleju dana te oseÄ‡aj iscrpljenosti Äak i nakon ozdravljenja.

Kako se bolest razvija

U veÄ‡ini sluÄajeva nakon 3 do 5 dana nastupa poboljšanje opÄ‡eg stanja, ali nakon tog stadijuma prividnog oporavka opet nastupa razdoblje pogoršanja i povišene telesne temperature pre nego što se bolesnik potpuno oporavi. To je tzv. gripozni V (oznaka fluktuacije telesne temperature u gripoznom stanju). Komplikacije su retke, ali mogu biti opasne i smrtonosne za neke skupine ljudi (osobe stare Å¾ivotne dobi, srÄane bolesnike te osobe koje boluju od respiratorne insuficijencije).
LeÄenje obuhvata odmaranje, vlaÅ¾enje zraka u kojem bolesnik boravi te dostatno uzimanje tekuÄ‡ine i hrane. Pogrešno je za leÄenje gripa posezati za antibioticima jer ti su lekovi protiv virusa nemoÄ‡ni. Antipiretik poput aspirina ili paracetamola snizit Ä‡e telesnu temperaturu, a topli napici pomoÄ‡i Ä‡e da se nadoknadi izgubljena tekuÄ‡ina.

Vakcinisanje

Kako biste se zaštitili od gripa ili barem ublaÅ¾ili intenzitet bolesti i skratili vreme oporavka, valja se vakcinisati jednom godišnje, i to u septembru ili najkasnije u oktobru, pre naleta virusa. Vakcina je inaktivirano, odnosno sadrÅ¾i mrtve viruse gripa, one za koje se prema praÄ‡enju kretanja gripa i promjena virusa oÄekuje da Ä‡e biti uzroÄnici u nadolazeÄ‡oj sezoni. MeÄ‘utim, uvek su prisutna dva podtipa virusa A- H3N2 i H1N1 i jedan soj B virusa. Svake godine Svjetska zdravstvena organizacija i EU donose preporuku o sastavu vakcine za predstojeÄ‡u sezonu.
Radi poveÄ‡anja uÄinkovitosti vakcinama se dodaju pomoÄ‡na sredstva, što je osobito vaÅ¾no za osobe stare Å¾ivotne dobi te za sve osobe s oslabljenim imunološkim sustavom. PomoÄ‡na sredstva poveÄ‡avaju stvaranje zaštitnih protutijela koja štite Äak i protiv sojeva razliÄitih od onih ukljuÄenih u vakcinu.
Vakcinisanje se u prvom redu preporuÄuje osobama na Äije bi zdravlje grip mogla ostaviti teške posledice:
- starijima od 65 godina
- kroniÄnim bolesnicima
- osobama koje rade u zdravstvenim ustanovama
- svima koji se Å¾ele zaštititi od gripe.
UÄinkovitost vakcine zavisi o Å¾ivotnoj dobi svake osobe, imunokompetentnosti i podudarnosti sojeva. UÄinak vakcine kod dece do 16 godina je 60-90 posto, u odraslih 70-90 posto, a u stare populacije 50-60 posto.
Vakcine protiv gripa sigurna su za primenu, no mogu izazvati kratkotrajne neugodne nuspojave poput crvenila, otekline, boli, manjih potkoÅ¾nih krvarenja ili otvrdnuÄ‡a na mestu uboda. Osim eventualnih lokalnih nuspojava, moguÄ‡e su i sistemske kao što je povišena telesna temperatura, onemoÄ‡alost, tresavica, umor, glavobolja, znojenje te bol u mišiÄ‡ima i zglobovima. No, takve reakcije obiÄno kratko traju, spontano nestanu nakon dan-dva.

(Vita)

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Krpelji su paraziti toplokrvnih Å¾ivotinja, a ponekad i Äoveka. Å ume i proplanci pruÅ¾aju im dom, a ljudima koji ih posjeÄ‡uju radi izletniÄkih uÅ¾itaka ili zbog posla mogu naÄiniti neugodnosti. ZnaÄajni su jer mogu prenositi neke bolesti, no nasreÄ‡u samo mali broj krpelja nosi uzroÄnike bolesti. Kako bi mogli Å¡to lepÅ¡e i sigurnije odlaziti u prirodu, nije na odmet poneÅ¡to saznati o tim malim Å¾ivotinjama, o rizicima koje one predstavljaju za ljude i moguÄ‡nostima da se ti rizici izbegnu. ...

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Za borbu protiv celulita i gojaznosti nikad nije kasno, no pre negoli krenete, trebate znati da se niÅ¡ta ne moÅ¾e postiÄ‡i na brzinu ...

Pretraga

Grip se moÅ¾e spreÄiti

A, B, C virusi gripe

Kako se bolest razvija

Vakcinisanje

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Subota, 13.6.2009

Property of VIPMedia & Friends. 2006. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja

Grip se moÅ¾e spreÄiti