Kako seks utiče na sportski rezultat

Godinama se u naučnim, kao i sportskim krugovima raspravlja o tome umanjuje li konzumiranje seksa uoči važnih ogleda i tekom turnira učinkovitost igrača na terenu. Sasvim očekivano, na ovo pitanje nema univerzalnog odgovora jer primera koji uspešno potvrđuju obje teze ima, naravno, jednako mnogo

sport i sex

Velika sportska naticanja gotovo uvek povlače sa sobom i pitanje apstinence od seksa, pa je tako i SP u rukometu potvrdilo da treneri još uvek smatraju da je (prisilno) suzdržavanje od seksa najbolji izbor za njihove igrače. Ta teorija kod naših rukometaša ovaj put ne urodila plodom, tj. medaljom, pa se postavlja pitanje koliko je uopće ta praksa učinkovita.

Tako na pitanje treba li zabraniti seksualne aktivnosti uoči velikih utakmica jedni odgovaraju da naravno da treba, dok su drugi mišljenja da apstinencija zapravo nema nikakve veze s krajnjim rezultatom na terenu. No, postoje i igrači koji samovoljno apstiniraju jer veruju da im seksualne aktivnosti pre naticanja samo troše energiju.

Tako je legendarni boksač Muhamed Ali navodno pre mečeva apstinirao čak šest nedelja. Slično kao i argentinski tenisač Guilermo Vilas koji je izjavio da mu je uverljivo najbolja sezona u karijeri bila ona tekom koje je apstinirao od seksa i žive gotovo asketskim načinom života.

Još jedan dobar primer je i bivši NBA košarkaš A.C. Green, vlasnik rekorda od čak 1.192 utakmice odigrane zaredom. Od 1986. do 2001. ne propustio ni jednu jedinu utakmicu, a po vlastitom priznanju, to mu je pošlo za rukom zahvaljujući potpunoj apstinenciji od seksa.

SVE JE INDIVIDUALNO

Naučnici pak kažu da ne postoji nikakav psihološki dokaz koji bi mogao potkrepiti tvrdnju da je seks pre utakmica šteti igračima. Sportski psiholog prof. Amir Zulić sličnog je mišljenja i kaže da je sve zapravo individualno:

Velike promene su u pravilu loše. Ako na seks gledamo kao na osnovnu ljudsku potrebu i usporedimo je s konzumiranjem hrane ili pića, onda se slobodno može reći da je sve dozvoljeno u količinama na koje su ljudi navikli. Neko je navikao to raditi češće, a neko rjeđe i svaka promjena u tom smeru predstavlja određeni pritisak. Isto tako bi u sportu režimi treninga trebali sličiti jedan drugom. Uoči velikih naticanja bilo bi preporučljivo ne menjati režim na koji su igrači navikli jer se time remeti i uobičajeni ritam, što uključuje i pitanje seksa.

U tom smislu, ako su neki igrači navikli na češće seksualne odnose, a seks im pomaže da se opuste i smire, onda je to i najbolje rešenje za njih. Drugima pak više odgovora mir, pa je mirno i čvrsto prospavana noć pre utakmice sve što žele. Krajnji rezultati ipak će ovisiti o individualnim željama i navikama, a ključ uspeha je doslednost i izbjegavanje velikih promjena.

Treneri bi očito trebali ovom 'problemu' pristupati na malo fleksibilniji način. Svakako bi bilo preporučljivo kad bi oni samo dali sugestije igračima, a ne izričito zabranjivali seks pre utakmice. Budući da svako menjanje životnih navika stvara pritisak, možda je rešenje u tome da se samostalno odlučuje po tom pitanju jer svako ipak najbolje poznaje samoga sebe. Krajnosti bi, kaže prof. Zulić, svakako trebalo izbjegavati:
Nikad ne dobro preterivati, bili to treninzi, hrana ili seks. Potpuna apstinencija kao jedna krajnost isto tako ne bi bila dobro rešenje.

SPORTISTI KOJI APSTINIRAJU (NI)SU BORBENIJI

Postavlja se onda pitanje zašto velik broj trenera brani igračima seks pre naticanja? Razlog uvreženog mišljenja, popularnog u trenerskim krugovima, da bi sportisti trebali apstinirati pre utakmica je ustvari teorija da seksualna frustracija vodi do povećane agresije. A objašnjenje je sledeće: čin ejakulace smanjuje nivo testosterona u telu, hormona koji je odgovoran za seksualnu želju, ali i agresiju.

Prema tome će sportisti koji apstiniraju od seksa biti agresivniji na terenu. Iz istog su razloga i karantene češće kod sportova kao što su nogomet i rukomet, gde je na ceni malo grublja igra, posebno u obrani.

I dok treneri imaju svoju teoriju, endokrinolozi tvrde suprotno i kažu da seks ustvari stimulira proizvodnju testosterona, pa tako povećava agresiju. Jednostavnim rečnikom rečeno, period bez seksa od recimo tri meseca nivo testosterona kod odraslog muškarca svodi na gotovo dečiji nivo.

Italijanski su naučnici 1999. došli do zaključka da će seks noć uoči naticanja verovatno poboljšati igru sportista jer se nivo testosterona podiže tekom seksualnih aktivnosti. A kako je povišena nivo testosterona povezana i s osećajima agresije, ispada da će sportisti u tom slučaju na terenu biti - borbeniji.

Teorija da seks pre naticanja umara sportista ili mu slabi mišiće također ne drži vodu jer se dokazalo da se u seksualnom činu (bračnog para) u proseku potroši oko 25-50 kalorija, što je jednako otprilike količini energije koja se potroši penjanjem na drugi kat zgrade.

IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST

Sigurno je da velik broj sportista iz muških sportova apstinira silom prilika, tj. voljom trenera, a ne zato što su to sam i odlučili. Volja trenera je često 'sveto pismo' za igrače i moraju joj se pokoriti. Najradikalne poteze po tom pitanju imao je bivši trener brazilske i portugalske fudbalsek reprezentace Felipe Scolari koji je pre SP-a u fudbalu 2002. Brazilcima uveo 50-dnevnu apstinenciju. No, rigoroznim merama sklon Scolari odveo je svoju ekipu do zlatne medalje, pa se može reći da je njegova zabrana ipak upalila. Reprezentativac Edilson se u to vreme čak našalio da mu je jedino rešenje nabaviti lutku za naduvavanje. Je li naum ostvario, ne poznato, no danas se zato može hvaliti zlatnom medaljom.

Kad je Scolari preuzeo kormilo portugalske reprezentace uoči EP-a 2004, opet je igračima nametnuo stroga apstinencijska pravila, a javno je rekao:
Oni koji se ne mogu kontrolirati su životinje. Stoga smo ili ljudi i znamo tačno što hoćemo ili poput životinja mislimo samo na seks. Moramo znati kontrolirati svoje misli jer je u ovom trenutku najvažnija posvećenost nacionalnoj vrsti. Niko nikog ne nožem natirao da bude u reprezentaciji.
Uspeh koji je postigao s Brazilom Scolari tad ne ponovio, a naslov europskog prvaka uzeli su Grci koji nisu imali ništa protiv nazočnosti svojih boljih polovica i povremenih noćnih aktivnosti.

Da je zaista sve individualno, potvrđuje i primer košarkaške legende Wilta Chamberlaina koji je, barem je tako tvrdeo, u životu spavao s preko 20.000 žena. To ga očito ne omelo u karijeri, jer su neki njegovi rekordi postavljeni i pre 40 godina još uvek aktualni, pa je njegovih 100 koševa (1962) na utakmici protiv New Yorka još uvek za sve košarkaše nemoguća misija. A da seks ne utiče na učinak na terenu, potvrdio je ličnim primerom jer je, prema vlastitim rečima, večer uoči te legendarne utakmice proveo ludu noć u New Yorku. U ženskom društvu, naravno!

(Tportal)

Vežbe - regulator šećera u krvi

Osobe obolele od dijabetesa tipa 2, koji nastaje u poznijim godinama kao posledica smanjene osetljivosti tkiva na insulin, mogle bi u velikoj meri da regulišu nivo šećera u krvi vežbama ...

Četvrtak, 3.4.2008

Mačevanje skladno razvija celo telo

Jedan od veoma zanimljivih sportova kako za dečake, tako i za devojke je mačevanje - dobro je za celo telo jer se stiče odlična kondicija ...

Pretraga

Kako seks utiče na sportski rezultat

SVE JE INDIVIDUALNO

SPORTISTI KOJI APSTINIRAJU (NI)SU BORBENIJI

IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST

Vežbe - regulator šećera u krvi

Četvrtak, 3.4.2008

Mačevanje skladno razvija celo telo

Četvrtak, 3.4.2008

Property of VIPMedia & Friends. 2006. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja