Odvajanje u detinjstvu, strah i depresija u odraslom dobu

Odnos ranog odvajanja i kasnije psihopatologije nije nova tema u psihijatriji. U teorijskom delu najviše prostora i paÅ¾nje posveÄ‡eno je epigenetskom razvojnom modelu liÄnosti, naglašavanju alternativnosti u razvoju, Äime je još u uvodu predstavljen sistemski pristup u psihijatriji: izmeÄ‘u pojava ne postoji jednostavna linearna uzroÄnost; mnoštvo unutrašnjih i spoljašnjih faktora, koji su u neprestanom meÄ‘udejstvu, i stoga nesabirljivi, ishodi nekada delikatnom ravnoteÅ¾om i funkcionalnošÄ‡u, a nekada narušenim skladom i psihopatologijom.

odvajanje u maldosti

IstraÅ¾ivaÄ definiše rano odvajanje kao nezavisnu varijablu, psihopatološke sindrome kao zavisnu varijablu, a porodiÄne faktore i faktore liÄnosti kao kontrolne varijable, napominjuÄ‡i da su obuhvaÄ‡eni oni parametri, koji su bili dostupni merenju, dok, verovatno, postoji još mnogo Äinilaca koji uÄestvuju u kompleksnom meÄ‘udejstvu, koje odreÄ‘uju jedinstvenost i neponovljivost svake pojedine liÄnosti.

Jedno od pitanja koja su usledila jeste i sledeÄ‡e: šta je to što odreÄ‘uje psihopatološke ishode u jednom, i funkcionalan razvoj, u drugom sluÄaju? Preciznom i savremenom statistiÄkom obradom ukazano je na vezu koja postoji izmeÄ‘u pojedinih tipova i vrsta ranog odvajanja (permanentni, intermitentni i tranzitorni), i vrste poremeÄ‡aja. Nalazi ukazuju da je depresija odraslog doba u znaÄajnoj vezi s trajnim gubitkom jednog ili oba roditelja, u ranom detinjstvu. Generalizovana anksioznost posebno je povezana s intermitentnim odvajanjem deteta od roditelja (kao što je rad roditelja u drugom mestu). Odvajanje od oba roditelja (kao što je hospitalizacija deteta do pete godine, a bez roditelja u pratnji), ima znaÄajan udeo u pojavi paniÄnog poremeÄ‡aja u odraslom dobu. MoguÄ‡u zaštitu od traumatskog dejstva ranog odvajanja predstavljaju najpre porodiÄni faktori, koji se tiÄu strukture porodice (višeÄlani sistem omoguÄ‡ava prenošenje uloga i bolju emocionalnu potporu, nekog gubitka) i emocionalnih odnosa (bliskost uspostavljena pre odvajanja u reciproÄnom je odnosu s dejstvom traume nakon   odvajanja).

Sistem vrednosti takoÄ‘e je vaÅ¾an Äinilac, a razlika izmeÄ‘u funkcionalnih i disfunkcionalnih porodica u ovom istraÅ¾ivanju iskazana je na sledeÄ‡i naÄin: u kontrolnoj grupi vrednost deca na vrhu je hijerarhije vrednosti, za razliku od eksperimentalne grupe, gde se najviše vrednuju poštenje, red i rad, i gde se "trenira strogoÄ‡a". Subjekti   s   psihopatologijom najÄešce ostvaruju nepovoljne emocionalne odnose u svojim primarnim i aktuelnim porodicama. Oni se kreÄ‡u izmeÄ‘u dvaju nepovoljnih polova - preteranog uplitanja (fuzije) i udaljenosti (distance). IzmeÄ‘u ovih dveju krajnosti nalazi se konfliktna fuzija, gde se preterana bliskost i uplitanje ostvaruju kroz svaÄ‘u i ishode Äestim prekidima kanala komunikacije.

S pomenutim stilom emocionalne razmene povezana je i pojava nasilja, koje se sreÄ‡e u porodicama svih psihopatoloških grupacija. Nasilje se, kao obrazac meÄ‘usobnog odnošenja, ponavlja kroz generacije i najizraÅ¾enije je u porodicama depresivnih i paranoidnih, koji su imali traume odvajanja. Dakle, oni koji su danas tuÅ¾ni ili sumnjiÄavi, tuÄeni su u detinjstvu, i naÅ¾alost, tuku svoju decu po strukturi liÄnosti i po temperamentu, i jedni i drugi su plašljivi, stidljivi, pesimistiÄni. Nije, onda, Äudo što su ovi subjekti nedovoljno samoupuÄ‡eni i nerado saraÄ‘uju, što se iskazuje kroz dimenzije karaktera.

Na ovom mestu istraÅ¾ivaÄ naglašava interakcionistiÄku poziciju u shvatanju ovakvih ishoda u razvoju karaktera. I ako neizgovorena do kraja, teza da je odvajanje neumitnost svakog Å¾ivota, "Äita se" sve jasnije, kako se pribliÅ¾avamo kraju teksta: zajedništvo koje se uÄi u primarnoj porodici moÅ¾e zaštititi Äak i vulnerabilnu liÄnost od traumatskog dejstva odvajanja i gubitka.

Dr Ana ÄorÄ‘eviÄ‡
(Stetoskop)

Nekoliko saveta za bolje ljubljenje

Jeste li se ikad zapitali kako nauÄiti bolje se ljubiti? PokuÅ¡ajte sa nekim od ovih saveta... Brzo Ä‡ete uoÄiti razliku! Jedna od najvaÅ¾nijih stvari kada je ljubljenje ...

Subota, 13.6.2009

Svingeri â€“ kad za seks nije dovoljno dvoje

Monogamni parovi teÅ¡ko mogu shvatiti princip, ali Äinjenica je da sve viÅ¡e mladih i starih supruÅ¾nika svoj seksualni Å¾ivot pokuÅ¡ava oplemeniti kombinacijom ...

Pretraga

Odvajanje u detinjstvu, strah i depresija u odraslom dobu

Nekoliko saveta za bolje ljubljenje

Subota, 13.6.2009

Svingeri â€“ kad za seks nije dovoljno dvoje

Subota, 13.6.2009

Property of VIPMedia & Friends. 2006. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja