Proteini se mogu Äuti, ali stvarno!

Molekularni biolozi sa Univerziteta Kalifornije u Los Andjelesu (UCLA) preveli su proteinske nizove u originalnu klasiÄnu muziku.

proteini sviraju

"Preveli smo proteinske nizove u muziku i za svaki protein moÅ¾emo dobiti zvuÄni signal", izjavio je DÅ¾efri Miler, profesor mikrobiologije, imunologije i molekularne genetike na ovom univerzitetu, i Älan Instituta za molekularnu biologiju UCLA.

NauÄnici su rekli da Ä‡e svaki protein imati svoj jedinstveni ton i da je svakoj aminokiselini pripisan po jedan akord.

"Sada Å¾elimo da vidimo da li moÅ¾emo Äuti muziÄke šablone, umesto da samo posmatramo sliku slova kojima su oznaÄene aminokiseline i proteinski nizovi. MoÅ¾emo slušati protein, umesto da ga gledamo", izjavila je Ria Takahaši, asistentkinja istraÅ¾ivaÄ na UCLA i pijanistkinja.

Gradivni blokovi proteina su linearni nizovi od 20 razliÄitih aminokiselina. Ako se svakoj aminokiselini pripiše po jedna nota, dobije se dvadeset tonova muziÄke skale.

"Skala od 20 tonova je prevelika, tako da Ä‡emo pokušati da je redukujemo. UpariÄ‡emo sliÄne aminokiseline, i onda Ä‡emo njima pridruÅ¾iti akorde. Koristimo muziÄke elemente da ukaÅ¾emo na specifiÄnosti svakog pojedinaÄnog proteina, a ritam se postiÅ¾e poštovanjem sleda proteinskih sekvenci", rekla je dr Takahaši

Dr Miler kaÅ¾e da je godinama traÅ¾io nekoga ko bi mu pomogao da radi na ovom projektu, ali da je to bilo vrlo teško, jer mu je bio potreban "molekularni biolog, koji je i muziÄar, i to klasiÄni muziÄar". Taj višegodišnji problem je rešen kada je na UCLA došla dr Takahaši.

Takahaši i Miler nisu prvi nauÄnici koji rade na pokušaju prevodjenja proteinskih nizova u muziku, ali je njihova muzika melodiÄnija od prethodnih pokušaja.

U prvim fazama istraÅ¾ivanja Ria Takahaši je transponovala proteine u muziku, a zatim te melodije svirala na klaviru, a sada Miler i ona rade na kompjuterskom programu za prevodjenje proteinskih nizova u muziku. Oni se nadaju da Ä‡e ubrzati prevodjenje velikih segmenata genoma.

"Neke kompozicije koje je napravila Takahaši liÄe na Šopena", kaÅ¾e Miler, koji je podstiÄe da napravi CD sa kompozicijama koje bi bile varijacije nekoliko proteina.

Ovo istraÅ¾ivanje objavljeno je u Äasopisu "Biologija genoma", a kako sve to zvuÄi moÅ¾ete Äuti ovde.

(MONDO)

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Krpelji su paraziti toplokrvnih Å¾ivotinja, a ponekad i Äoveka. Å ume i proplanci pruÅ¾aju im dom, a ljudima koji ih posjeÄ‡uju radi izletniÄkih uÅ¾itaka ili zbog posla mogu naÄiniti neugodnosti. ZnaÄajni su jer mogu prenositi neke bolesti, no nasreÄ‡u samo mali broj krpelja nosi uzroÄnike bolesti. Kako bi mogli Å¡to lepÅ¡e i sigurnije odlaziti u prirodu, nije na odmet poneÅ¡to saznati o tim malim Å¾ivotinjama, o rizicima koje one predstavljaju za ljude i moguÄ‡nostima da se ti rizici izbegnu. ...

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Za borbu protiv celulita i gojaznosti nikad nije kasno, no pre negoli krenete, trebate znati da se niÅ¡ta ne moÅ¾e postiÄ‡i na brzinu ...

Pretraga

Proteini se mogu Äuti, ali stvarno!

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Subota, 13.6.2009

Property of VIPMedia & Friends. 2006. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja

Proteini se mogu Äuti, ali stvarno!