Stres - moderna bolest koja nikoga ne Å¡tedi

Stres je neizbeÅ¾an deo Å¾ivota. ProÅ¾ivljavamo ga Äesto, u raznim oblicima i drugaÄijim intenzitetom, dok smo na poslu, u kuÄ‡i, s prijateljima. Ne svaki stres negativan, a u malim dozama moÅ¾e Äak donositi i neke koristi. Ipak, u veÄ‡im koliÄinama moÅ¾e izazvati ozbiljne zdravstvene probleme

IstraÅ¾ivanja pokazuju da treÄ‡ina ljudi izmeÄ‘u 25 i 44 godina kao glavni uzrok stresa vidi svoj posao. Zanimljivo je da posao uzrokuje stres kod Äak 30 posto muškaraca, dok je kod Å¾ena taj procenat dvostruko manji. Porodica pak uzrokuje stres kod 29 posto Å¾ena i devet posto muškaraca. No i druge Å¾ivotne situace i problemi izazivaju stres, a zovemo ih stresori.

Stresori mogu biti vaÅ¾ni Å¾ivotni dogaÄ‘aji, poput smrti Älana Porodice, razvoda, bolesti, trudnoÄ‡e, penze, ali i kupovine stana ili kuÄ‡e. I velike Å¾ivotne prekretnice poput završetka školovanja, odlaska na fakultet i promene posla mogu biti uzroci stresa. Osim njih, stres mogu izazvati i telesni podraÅ¾aji poput buke, jakog svetla, vruÄ‡ine, skuÄenog prostora, ali i guÅ¾ve, posebno one u prometu.

Kontakt s bezobraznim, agresivnim, kritiÄnim ili strogim ljudima za neke ljude takoÄ‘er zna biti veoma stresan. Stres mogu uzrokovati i takozvane mentalne zamke poput negativnog razmišljanja, nerealnih oÄekivanja i previše samokritiÄnosti. Kod veÄ‡ine ljudi su razmišljanje o kareri i buduÄ‡nosti uobiÄajeni izvori stresa.

Stres i posao

Stres povezan s poslom je uobiÄajen, a moÅ¾e vrlo lako postati hroniÄan, jer posao oduzima velik deo našeg Å¾ivota. Stres smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, poveÄ‡ava rizik od bolesti, a moÅ¾e voditi u nasilje ili Äak u zlostavljanje.

MeÄ‘u najuobiÄajene stresore na poslu spadaju oseÄ‡aj nemoÄ‡i, nerazumni zahtevi nadreÄ‘enih, nedostatak komunikace i sigurnosti za svoje radno mjesto, noÄ‡ne smene, prekovremeni radni sati, duga poslovna putovanja koja ljude odvajaju od Porodicai. Stresu su izloÅ¾eni i oni koji misle da visina plaÄ‡e ne odgovara razini odgovornosti koju imaju, zatim oni koji ne znaju što nadreÄ‘eni misle o njihovom radu.

Stres još uzrokuju mobbing ili druge vrste zlostavljanja, nerealna oÄekivanja, negativni osjeÄ‡aji i stavovi.

Osetljivost ljudi na stresore je razliÄita, a tolerancija na stres menja se ovisno o osobi, situaciji, trenutnim Å¾ivotnim prilikama. ÄŒak i neki dogaÄ‘aji iz djetinjstva mogu utjecati na osjetljivost na stres. Osobe koje su po prirodi agresivne i emocionalno nestabilne imaju predispozice da osjeÄ‡aju veÄ‡u koliÄinu stresa od drugih.

I geni igraju veliku ulogu. Neki ljudi naslede veÄ‡u koliÄinu hormona serotonina koji se bori protiv stresa. Oni Ä‡e lakše podneti stresne situace. Nedostatak veÅ¾banja i drÅ¾anje deta mogu oteÅ¾ati stresne situace.

Stres teÅ¾e podnose ljudi koji Å¾ive u velikim gradovima, Å¾rtve seksualnog, regionalnog, nacionalnog zlostavljanja i diskriminiranja, majke koje rade, razvedeni ili osobe kojima je partner preminuo, povuÄeni pojedinci...

Upravljanje stresom

BuduÄ‡i da je stres jedan od vaÅ¾nijih uzroÄnika raznih bolesti vrlo je vaÅ¾no nauÄiti kako ga reducirati i kako se s njim nositi. Prvo treba pronaÄ‡i uzroke stresa, a potom treba pronaÄ‡i naÄin kako ga se rešiti bez posljedica za zdravlje. Evo nekoliko savjeta.

Zdrava deta Uzimajte vitamine grupe B jer su oni jako vaÅ¾ni za mozak i pomaÅ¾u kod deprese. Vitamin C je kljuÄan u borbi protiv stresa. Izbjegavajte alkohol, cigarete, puno soli, steroide i ostale zagaÄ‘ivaÄe koji narušavaju ravnoteÅ¾u vitamina u telu.

FiziÄka aktivnost VeÅ¾banjem Ä‡ete ugrejati organizam, stisnuti mišiÄ‡e, a odvratit Ä‡ete, bar nakratko, pogled od stresne situace.

UravnoteÅ¾ite Å¾ivot Raspodelite svoje zadatke na poslu, ali i kod kuÄ‡e. Izbegavajte konfliktne kolege, poznanike ili Älanove šire Porodicai.

Organizujte vreme Mislite unapred kako Å¾elite provesti svoje vreme, slobodan dan ili vikend. Napravite liste što morate uÄiniti i odredite prioritete.

Pojednostavnite Å¾ivot Velike zadatke i obveze podelite u manje celine. Organizujte svoj dom i radni prostor tako da znate gde šta stoji. Izbacite neke od svojih aktivnosti i nauÄite podeliti zadatke drugima.

NaÄ‘ite vremena za sebe VaÅ¾no je brinuti se o sebi. Shvatite ovo kao leÄniÄku naredbu i nemojte se osjeÄ‡ati krivima kada za sebe odvojite pola sata.

Spavajte dovoljno Nedostatak sna uzrokovat Ä‡e mrzovolju, depresiju, teÅ¾e Ä‡ete se boriti protiv bolesti. Ljudi koji spavaju dovoljno lakše se bore sa svakodnevnim stresom.

NauÄite reÄ‡i 'ne' i postavite granice Postavite granice i sebi i drugima i nauÄite kada treba reÄ‡i 'ne'.

Promenite naÄin razmišljanja Ne oÄekujte savršenstvo od sebe, ali ni od drugih. Uvidite probleme, ali i moguÄ‡nosti. Na stresne situace gledajte kao na priliku koja vam se pruÅ¾a da se razvijate i menjate se.

Budite realni Postavite realne ciljeve na poslu i kod kuÄ‡e. Kada su oÄekivanja realna, Å¾ivot se Äini lakšim i predvidljivijim.

Opustite se Izaberite jogu, pilates, meditaciju ili neku drugu tehniku opuštanja.

Zabavite se Pobrinite se da osigurate vreme za zabavu. Proslavite roÄ‘endan, otiÄ‘ite na godišnji. Svakodnevne dogaÄ‘aje uÄinite posebnim.

Smejte se ÄŒitajte smešne sadrÅ¾aje, viceve, gledajte humoristiÄke serije. Smejanje opušta, smanjuje stres i poboljšava imunitetni sustav.

Podelite brige ZatraÅ¾ite pomoÄ‡ prijatelja, rodbine i kolega.

Izgradite Ävrste veze s Porodicai i prijateljima i izbjegavajte nepotrebna natjecanja. Prestanite se truditi biti savršeni. Kada ste pod stresom zapitajte se hoÄ‡e li to zbog Äega ste nervozni biti vaÅ¾no za nekoliko godina.

Budite fleksibilni kada dolazi do nekih Å¾ivotnih promjena. Ne Å¾ivcirajte se zbog stvari koje ne moÅ¾ete promeniti.

Treba imati na umu da stres ne normalno stanje te da se treba truditi smanjiti svakodnevnu napetost i brige.
(tportal)

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Krpelji su paraziti toplokrvnih Å¾ivotinja, a ponekad i Äoveka. Å ume i proplanci pruÅ¾aju im dom, a ljudima koji ih posjeÄ‡uju radi izletniÄkih uÅ¾itaka ili zbog posla mogu naÄiniti neugodnosti. ZnaÄajni su jer mogu prenositi neke bolesti, no nasreÄ‡u samo mali broj krpelja nosi uzroÄnike bolesti. Kako bi mogli Å¡to lepÅ¡e i sigurnije odlaziti u prirodu, nije na odmet poneÅ¡to saznati o tim malim Å¾ivotinjama, o rizicima koje one predstavljaju za ljude i moguÄ‡nostima da se ti rizici izbegnu. ...

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Za borbu protiv celulita i gojaznosti nikad nije kasno, no pre negoli krenete, trebate znati da se niÅ¡ta ne moÅ¾e postiÄ‡i na brzinu ...

Pretraga

Stres - moderna bolest koja nikoga ne Å¡tedi

Stres i posao

Upravljanje stresom

Å umski krpelji i bolesti koje prenose â€“ kako se zaÅ¡tititi?

Subota, 13.6.2009

Celulit i debljina - bolest ili estetski nedostatak

Subota, 13.6.2009

Property of VIPMedia & Friends. 2006. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja