Stres - moderna bolest koja nikoga ne štedi

Stres je neizbežan deo života. Proživljavamo ga često, u raznim oblicima i drugačijim intenzitetom, dok smo na poslu, u kući, s prijateljima. Ne svaki stres negativan, a u malim dozama može čak donositi i neke koristi. Ipak, u većim količinama može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme

Istraživanja pokazuju da trećina ljudi između 25 i 44 godina kao glavni uzrok stresa vidi svoj posao. Zanimljivo je da posao uzrokuje stres kod čak 30 posto muškaraca, dok je kod žena taj procenat dvostruko manji. Porodica pak uzrokuje stres kod 29 posto žena i devet posto muškaraca. No i druge životne situace i problemi izazivaju stres, a zovemo ih stresori.

Stresori mogu biti važni životni događaji, poput smrti člana Porodice, razvoda, bolesti, trudnoće, penze, ali i kupovine stana ili kuće. I velike životne prekretnice poput završetka školovanja, odlaska na fakultet i promene posla mogu biti uzroci stresa. Osim njih, stres mogu izazvati i telesni podražaji poput buke, jakog svetla, vrućine, skučenog prostora, ali i gužve, posebno one u prometu.

Kontakt s bezobraznim, agresivnim, kritičnim ili strogim ljudima za neke ljude također zna biti veoma stresan. Stres mogu uzrokovati i takozvane mentalne zamke poput negativnog razmišljanja, nerealnih očekivanja i previše samokritičnosti. Kod većine ljudi su razmišljanje o kareri i budućnosti uobičajeni izvori stresa.

Stres i posao

Stres povezan s poslom je uobičajen, a može vrlo lako postati hroničan, jer posao oduzima velik deo našeg života. Stres smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, povećava rizik od bolesti, a može voditi u nasilje ili čak u zlostavljanje.

Među najuobičajene stresore na poslu spadaju osećaj nemoći, nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak komunikace i sigurnosti za svoje radno mjesto, noćne smene, prekovremeni radni sati, duga poslovna putovanja koja ljude odvajaju od Porodicai. Stresu su izloženi i oni koji misle da visina plaće ne odgovara razini odgovornosti koju imaju, zatim oni koji ne znaju što nadređeni misle o njihovom radu.

Stres još uzrokuju mobbing ili druge vrste zlostavljanja, nerealna očekivanja, negativni osjećaji i stavovi.

Osetljivost ljudi na stresore je različita, a tolerancija na stres menja se ovisno o osobi, situaciji, trenutnim životnim prilikama. Čak i neki događaji iz djetinjstva mogu utjecati na osjetljivost na stres. Osobe koje su po prirodi agresivne i emocionalno nestabilne imaju predispozice da osjećaju veću količinu stresa od drugih.

I geni igraju veliku ulogu. Neki ljudi naslede veću količinu hormona serotonina koji se bori protiv stresa. Oni će lakše podneti stresne situace. Nedostatak vežbanja i držanje deta mogu otežati stresne situace.

Stres teže podnose ljudi koji žive u velikim gradovima, žrtve seksualnog, regionalnog, nacionalnog zlostavljanja i diskriminiranja, majke koje rade, razvedeni ili osobe kojima je partner preminuo, povučeni pojedinci...

Upravljanje stresom

Budući da je stres jedan od važnijih uzročnika raznih bolesti vrlo je važno naučiti kako ga reducirati i kako se s njim nositi. Prvo treba pronaći uzroke stresa, a potom treba pronaći način kako ga se rešiti bez posljedica za zdravlje. Evo nekoliko savjeta.

Zdrava deta Uzimajte vitamine grupe B jer su oni jako važni za mozak i pomažu kod deprese. Vitamin C je ključan u borbi protiv stresa. Izbjegavajte alkohol, cigarete, puno soli, steroide i ostale zagađivače koji narušavaju ravnotežu vitamina u telu.

Fizička aktivnost Vežbanjem ćete ugrejati organizam, stisnuti mišiće, a odvratit ćete, bar nakratko, pogled od stresne situace.

Uravnotežite život Raspodelite svoje zadatke na poslu, ali i kod kuće. Izbegavajte konfliktne kolege, poznanike ili članove šire Porodicai.

Organizujte vreme Mislite unapred kako želite provesti svoje vreme, slobodan dan ili vikend. Napravite liste što morate učiniti i odredite prioritete.

Pojednostavnite život Velike zadatke i obveze podelite u manje celine. Organizujte svoj dom i radni prostor tako da znate gde šta stoji. Izbacite neke od svojih aktivnosti i naučite podeliti zadatke drugima.

Nađite vremena za sebe Važno je brinuti se o sebi. Shvatite ovo kao lečničku naredbu i nemojte se osjećati krivima kada za sebe odvojite pola sata.

Spavajte dovoljno Nedostatak sna uzrokovat će mrzovolju, depresiju, teže ćete se boriti protiv bolesti. Ljudi koji spavaju dovoljno lakše se bore sa svakodnevnim stresom.

Naučite reći 'ne' i postavite granice Postavite granice i sebi i drugima i naučite kada treba reći 'ne'.

Promenite način razmišljanja Ne očekujte savršenstvo od sebe, ali ni od drugih. Uvidite probleme, ali i mogućnosti. Na stresne situace gledajte kao na priliku koja vam se pruža da se razvijate i menjate se.

Budite realni Postavite realne ciljeve na poslu i kod kuće. Kada su očekivanja realna, život se čini lakšim i predvidljivijim.

Opustite se Izaberite jogu, pilates, meditaciju ili neku drugu tehniku opuštanja.

Zabavite se Pobrinite se da osigurate vreme za zabavu. Proslavite rođendan, otiđite na godišnji. Svakodnevne događaje učinite posebnim.

Smejte se Čitajte smešne sadržaje, viceve, gledajte humorističke serije. Smejanje opušta, smanjuje stres i poboljšava imunitetni sustav.

Podelite brige Zatražite pomoć prijatelja, rodbine i kolega.

Izgradite čvrste veze s Porodicai i prijateljima i izbjegavajte nepotrebna natjecanja. Prestanite se truditi biti savršeni. Kada ste pod stresom zapitajte se hoće li to zbog čega ste nervozni biti važno za nekoliko godina.

Budite fleksibilni kada dolazi do nekih životnih promjena. Ne živcirajte se zbog stvari koje ne možete promeniti.

Treba imati na umu da stres ne normalno stanje te da se treba truditi smanjiti svakodnevnu napetost i brige.
(tportal)

Dijabetes rizičan koliko i infarkt

Kod osoba s dijabetesom verovatnoća da imaju neki teži zdravstveni problem u vezi sa srcem je podjednako velika kao i kod onih koji su preživeli infarkt, zaključio je tim danskih stručnjaka. ...

Četvrtak, 3.4.2008

Hormoni u menopauzi - i štetni i korisni

Po okončanju supstitutivne hormonske terapije (SHT) u menopauzi i dalje postoji opasnost od pojave raka dojke, ali nestaje opasnost od kardiovaskularnih ...

Pretraga

Stres - moderna bolest koja nikoga ne štedi

Stres i posao

Upravljanje stresom

Dijabetes rizičan koliko i infarkt

Četvrtak, 3.4.2008

Hormoni u menopauzi - i štetni i korisni

Četvrtak, 3.4.2008

Property of VIPMedia & Friends. 2006. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja